Život je ponekad kao ljubavni roman, ali nikada nema isti kraj. To je ono što mladi najčešće ne znaju, pa zato i prave velike životne greške, zbog kojih ne pate samo oni, već i ljudi do kojih im je stalo.
Ovo je priča o Maji, koja je svoju ispovest podelila kako upozorila mlade žene na posledice koje može da donese klasična mladalačka nepromišljenost.
Dok sam se približavala Sanjinoj kući, osetila sam da mi se guma od bicikla gotovo ispraznila. Vrata je otvorio njen otac.
– Zdravo, Majo. Sanja je s mamom otišla u kupovinu. Neće doći sigurno nekoliko sati.
– Hvala, gospodine Marko – rekla sam i pogledala prema svom biciklu – Imate li slučajno pumpu? Izduvala mi se guma.
– Sačekaj malo. Moram da je potražim u garaži.
Ubrzo se vratio s pumpom u ruci.
– Sad ćemo da sredimo taj problem – rekao je i uzeo bicikl iz mojih ruku. – Nego, Majo, zbog čega to “gospodine”? Zar ne bi bilo bolje da me zoveš Marko?
– Kako god vi kažete, Marko.
Osećala sam se čudno kad sam izgovorila njegovo ime.
– Baš vam hvala što mi popravljate bicikl.
– Uopšte mi nije problem. Ako želiš, možeš ovde da sačekaš Sanju.
Pogledao me i ja sam osetila kako mi trnci prolaze kroz telo. Prošlo je nekoliko sekundi pre nego što sam skrenula pogled. Marko je bio onakav kakav sam mislila da otac mora da bude, jak, strpljiv i nežan. Uz sve to, bio je visok, zgodan, pametan i direktor stranog zastupništva. Ukratko, idealan.
Dok je popravljao bicikl, posmatrala sam njegova široka ramena i mišićave ruke. U njegovoj kosi primetila sam nekoliko sedih, što mu je davalo samo još više šarma. Osetio je da ga posmatram i podigao pogled, a ja sam se odmah zacrvenela. Nadala sam se da to nije primetio.
Moj je otac napustio mamu kad sam imala samo tri godine. Jednostavno je nestao. Mama mi je objasnila da su ona i tata svaki dan u isto vreme odlazili na posao. Uveče, kad je došla kući, mog tate nije bilo. Drugi dan joj je njegov šef rekao da se dan ranije nije pojavio na poslu. Mama se zabrinula da mu se nije što dogodilo. Kasnije je otkrila da je podigao sav novac sa štedne knjižice i sa tekućeg računa. Tada je konačno priznala sebi da nas je jednostavno napustio.
Sanja me je nazvala dok sam sušila kosu. Saznala sam da se njeni roditelji razvode.
Čula sam svoju prijateljicu kako tiho plače i tog trena sam osetila grižu savesti. Pokušavala sam sa ubedim Sanju da će sve biti u redu, a u istom trenutku sam se pitala kako je to biti u zagrljaju njenog oca.
Iduće subote krenula sam biciklom prema Sanjinoj kući. Znala sam da neće biti tamo. Već mi je pre rekla da će subotu da provede u kupovini sa svojom mamom.
– Sanja i Emilija su otišle u trgovinski centar – rekao mi je Marko – Sanja je u potrazi za maturskom haljinom.
Pretvarala sam se da sam iznenađena.
– Totalno sam zaboravila. Pa rekla mi je to – pogledala sam na sat – Šta mislite koliko će se zadržati?
Marko je slegao ramenima.
– Ne očekujem ih barem još dva sata. Ako želiš, možeš ovde da ih sačekaš.
Način na koji me je gledao odbacio je svaku sumnju. Taj čovek je bio zainteresovan za mene. Momci su me isto tako posmatrali, kao da sam kolač koji jedva čekaju da pojedu. Ali ovo nije bio dečko, već odrastao muškarac i ja sam se ponovo uverila da je privlačan.
– Može – rekla sam.
Marko je pogledao moj bicikl.
– Gume su pune?
Nasmešila sam se.
– Sve je u redu.
Doneo mi je sok.
– Jesi li već kupila haljinu za matursko veče? – upitao me.
– Mama mi je sašila divnu haljinu. Kroj smo našle u jednom stranom modnom časopisu.
– Momci će da polude kad te vide – primetio je.
– Uh, nisu nam baš neki. Svi su još detinjasti. Ne znam s kim ću da plešem celo veče.
– Pa, nisu valjda svi za bacanje. Možda se ipak neko nađe. Jedan ples bi mogla da ostaviš i za mene.
– I vi ćete da budete tamo? – pitala sam iznenađeno.
– Da, neko vreme.
Moje srce je počelo užurbano da lupa.
– Baš se radujem. Jedan ples ću da sačuvam za vas.
Neko vreme smo još čavrljali, a onda su stigle Sanja i njena mama. Otišla sam sa Sanjom u njenu sobu da mi pokaže novu haljinu. Toga dana Marka više nisam videla.
Nekoliko sledećih dana razmišljala sam samo o njemu. Setila sam se još nekih situacija. Na primer one kad je Marko vodio mene i Sanju u lunapark. Imale smo deset godina. Neću zaboraviti kako se ponašao prema nama, kao da smo mu nešto najdragocenije na svetu. Tada sam se ponašala kao da mi je on otac. Danas sam se pitala kakav bi bio moj život da je Marko moj dečko, moj ljubavnik ili moj muž.
Na maturskoj večeri sam zablistala u punom sjaju. Haljina koju mi je mama sašila mi je divno stajala. Oko vrata sam stavila maminu zlatnu ogrlicu, a na uši zlatne minđuše. Čim sam ušla u salu, začula sam poznati glas.
– Majo, izgledaš čarobno.
Trenutak kasnije gledala sam u Markove oči. U njegovom pogledu je bilo nešto više od privlačnosti ili želje. Bilo mi je neprijatno zbog njegovog pogleda i okrenula sam glavu.
– Hvala. I vi izgledate dobro. Gde je Sanja?
– Pleše s Tomicom – pokazao je prema sredini sale.
Okrertala sam se tražeći Sanjinu mamu.
– A gde je gospođa Emilija?
– Nije došla – rekao je glumeći tugu – Poslala me samog. Majo, hoćeš li da se sažališ na jadnog starca bez pratnje i da sa njim otplešeš jedan ples?
Ništa nisam želela više od toga.
– Vi niste stari. I volela bih da plešem, ali moram da vas upozorim da nisam dobra plesačica.
– Svašta – rekao je Marko – Ti si zvezda večeri.
Uhvatio me za ruku i odveo na plesni podijum. Dok smo se okretali po sali, ja sam zaboravila na sve u prostoriji. Njegov pogled, dodir i miris njegovog parfema se ispunili su moja čula. Kad je muzika prestala da svira, bila sam razočarana. Marko me je pustio i lagano se naklonio.
– Mlada damo, hvala na plesu.
Nisam želela da čarolija prestane.
– Zar nećemo da plešemo i sledeći ples?
– Možda posle. Ne želim da te ukradem od ostalih muškaraca. Evo, upravo jedan dolazi.
Marko me je predao Robertu i nestao u gužvi.
– Spasao sam te da ne moraš ponovo da plešeš sa Sanjinim tatom – rekao je Robert i ja sam se razbesnela.
Ostatak večeri Marko i ja smo se gledali iz daljine. I u danima koji su sledili moje misli su bile uz oca moje najbolje prijateljice. On nikad nije bio srećan sa svojom ženom. U to sam bila sigurna. Ako se i ne rastanu odmah, jednom će i to da se desi. To im je suđeno. Tom čoveku se sigurno sviđam i uz malo moje pomoći ostaviće ženu i isprazni život s njom zameniće srećom koju ću ja da mu pružim. Bićemo kao glavni junaci u nekoj romantičnoj sapunici. Zajedno ćemo da promenimo život.
Nema komentara:
Objavi komentar