Ajfelova kula u Parizu izgrađena je davne 1887. godine tačnije 28. januara. Izgradnja kule je predstavljala završetak priprema za Svetsku izložbu "Exposition Universelle" 1889. godine. Ajfelova kula je i zvanično otvorena za posetioce 6. maja 1889.godine.
1. Ajfelova kula je izgrađena je za 2 godine 2 meseca i 5 dana u spomen stogodišnjice od Francuske revolucije.
2. Gustav Ajfel, inženjer i arhitekta koji stoji iza tornja, takođe je bio uključen u katastrofalan pokušaj Francuske da izgradi kanal u Panami, nakon čega je njegova reputacija ozbiljno poljuljana.
3. Gustav Ajfel nije idejni tvorac Ajfelove kule. Strukturni proračun i dizajn je uradio Moris Kešlen ali na žalost nije nikad dobio odgovarajuće priznanje. Čak i sam Ajfel nije bio ni oduševljen ovom idejom ali je ipak poslao glavnog inžinjera Stivena Suivestra zahvaljući čijim preporukama je Ajfel odlučio da kupi patent.
4. Ajfel je takođe dizajnirao unutrašnje elemente Kipa slobode.
5. U izgradnji Ajfelove kule je učestvovalo 300 radnika, utrošeno je 18.038 komada gvožđa, 2,5 miliona nitni a sama Ajfelova kula teška je 10 000 tona.
6. Još jedna zanimljivost o Ajfelu - umro je u trenutku dok je slušao Betovenovu "Petu simfoniju".
7. Ajfelova kula je visoka 324 metara sa postavljenom televizijskom antenom, do samog vrha ima 1710 stepenica.
8. Izgradnja Ajfelove kule trajala je 2 godine, 2 meseca i 5 dana. To je, opet, skoro 180 godina manje nego što je trajala izgradnja druge najpopularnije atrakcije Pariza, Bogorodičine crkve.
9. Plan je bio da se posle 20 godina sruši. Sama struktura kule nije trebalo da bude stalna. Na kraju je grad Pariz odlučio da je zadrži jer je značajna radiotelevizijska stanica, a ne zbog toga što je prelepa, svetski poznata građevina ili slično.
10. Tokom nemačke okupacije Pariza kablovi koji vuku liftove bili su pokidani i kula je bila zatvorena za javnost. Nacisti su pokušali da na vrhu kule postave džinovski kukasti krst, ali je on bio toliko veliki da je ubrzo nastradao, a na njegovom mestu se našao nov, ali znatno manji.
11. Sve do 1930. godine Ajfelova kula je bila najviša građevina na svetu. Tokom 41 godine, kula je bila najviša na svetu, sve do izgradnje Krajslerove zgrade u Njujorku 1930. godine.
12. Francuski proizvođač automobila Citroen koristio je toranj za svoju veliku reklamu sačinjenu od 250.000 svetlećih lampica, što je u Ginisu zabeleženo kao najveća reklama na svetu. Ona je krasila toranj od 1925. do 1934. godine.
13. Odmah po završetku kule liftovi nisu bili u funkciji. 30 000 posetilaca se moralo se penjati po 1.710 stepenica do vrha kule. Liftovi su proradili tek 26.5.
14. Jedna žena venčala se 2008. godine za Ajfelovu kulu. Od tada je njeno ime Erika la Tour.
15. Ispočetka Parižani su mrzeli Ajfelovu kulu. Novinama su slali brojna protestna pisma u kojima su govorili da se čelična konstrukcija ne uklapa u izgled Pariza.
16. Imena svih inženjera, matematičara i ostalih naučnika koji su dali svoj doprinos izgradnji kule urezana su u kulu.
17. Visina Ajfelove kule varira tokom godine. Leti visina kule poraste za oko 17,2cm. Razlog tome je jer je izgrađena od čelika.
18. Ukoliko želite da izgradite svoju Ajfelovu kulu, nema problema. Za to se pobrinula kompanija Lego, koja nudi set svojih popularnih kockica. U kompletu za izgradnju tornja nalazi se 3.428.
19. Ajfelova kula se skupi pa je za 15 centimetara je niža kada je hladno vreme, a kada duva vetar pomera se pet do sedam centimetara.
20. Potrebno vam je petnaest evra da liftom stignete do vrha kule.
21. Postoji više od 40 replika širom sveta. Uključujući upola manju verziju u Las Vegasu i repliku u vernoj veličini u Tokiju.
22. A. M. Forestj je pobedio u trci do vrha kule organizovanoj 1905. godine. Bilo mu je potrebno tri minuta i dvanaest sekundi. Znatno brže spustio se na biciklu 1923. godine Pjer Labrik, i to zbog opklade, ali ga je potom uhapsila policija.
23. Ajfelova kula je igrala je važnu ulogu u Prvom svetskom ratu. Kula je presrela mnoge neprijateljske radio komunikacije. Tokom Drugog svetskog rata je zamalo je bila srušena, kada je Hitler naredio vojnom guverneru Pariza Dietrich von Choltitz-u da uništi Ajfelovu kulu, general je odbio da to uradi.
24. Najveći broj posetilaca je iz Francuske (10,4%), a potom iz Španije (8,1%) i SAD (7,9%).
25. Po nekim procenama skoro 250 miliona ljudi je posetilo je Ajfelovu kulu otkako je otvorena. Oko 7.000.000 turista godišnje, što je čini najposjećenijim spomenikom na svetu kako neki tvrde.
26. Ajfelova kula nije obojena samo u jednoj boji. On je na vrhu tamnija a pri dnu svjetlija.
27. Svakih sedam godina se Ajfelova kula se farba, za ovo je potrebno 60 tona farbe, 1.500 četki i tim od 25 ljudi.
28. Potrebno je 20.000 sijalica kako bi sijala svako veče. Ovaj posao zahteva tim od 43 čoveka. To objašnjava zašto se boja sijalica menja samo u posebnim prilikama.
29. Na trećem spratu se nalazi jedan stan. Originalno je bio namenjen za Gustava Ajfela, kao njegove privatne odaje, ali danas svi posetioci mogu da uđu i zavire u taj stan.
30. Ajfelova kula i Margaret Tačer dele isti nadimak – La Dame de Fer (Čelična dama).
31. Victor Lustig, prevarant, "prodao" je kulu u "staro gvožđe", i to dva puta.
32. Zabranjeno je fotografisanje Ajfelove kule noću. Dozvola za noćno slikanje se mora tražiti od Društva za komercijalnu eksploataciju Ajfelovog tornja.
33. S obzirom na to da se većina posetilaca odlučuje za lift, on godišnje pređe idući gore-dole oko 103.000 kilometara, a to vam je kao da je dva i po puta obišao našu planetu.
Nema komentara:
Objavi komentar